Mišoliki glodari sa epidemiološkog stanovišta predstavljaju veliki problem u svakoj urbanoj sredini. Gradovi kao sto je Beograd imaju mrežu podzemnih instalacija i raznih cevovoda, gde se stvaraju dobri uslovi za skrivanje i život glodara, a po najviše pacova. Stoga često i nismo svesni da pod našim nogama postoji pravi paralelni glodarski svet. Podzemni tuneli su nedostupni za postavljanje mamaca koji se koriste za suzbijanje miseva i pacova, te je njihovo potpuno istrebljivanje nemoguce. Iz tog razloga dešava se da dođe do susreta čoveka sa neprijatnim životinjama.

Pacovi su dosta inteligentne životinje i vrlo oprezne, sa dobro razvijenom hijerarhijom. Uglavnom se sreću oko kontejnera, blizu šahtova, na divljim deponijama i slično. Mogu se opaziti na mestima gde je manja cirkulacija ljudi, jer im je strah od čoveka urođen. Ukoliko je nihova pojava noću povremena, može se reći da ih na tom prostoru ima do 500, a ako se redovno viđaju noću i ponekad danju na tom području ih ima i do 1000. Pacov uglavnom boravi na otvorenom prostoru izbegavajući čoveka, ali se dešava da zaluta i u prostor gde borave ljudi. Kanalizaciona instalacija je put kojim pacov najcesce dospe u stambeni prostor, što je vrlo retko, ali se dešava.

Miš je mali radoznali glodar, koji tu osobinu često plaća glavom. Miševi u toplom delu godine uglavnom žive napolju. Ne zanima ih toliko podzemni svet, a krakteristicno je da se kriju po garažama, šupama, tavanima, ređe podrumima. Uglavnom traže mirna, suva mesta gde podižu svoje mlade, i do 10 generacija godišnje. S jeseni traže sklonište od hladnoće i ulaze u domove. Pošto su vrlo vešti penjači, mogu se kretati fasadama i do viših spratova i ući kroz prozor. Tako,ako ih ne porazimo, dešava se da stvore i leglo u kući.

Sve navedene pojave su česte i stoga je neophodno preventivno zaštititi svoj životni prostor. U tu svrhu primenjuje se deratizacja - skup mera kojim se smanjuje broj nepoželjnih glodara.