Deratizacija
Od kad postoji urbana sredina postoji problem sa higijenom, a ovakav trend će se nastaviti i u budućnosti. Otpad koji se stvara u velikim količinama u Beogradu prestavlja odličan izvor hrane prvenstveno za pacove. Zbog postojanja velikog broja pozemnih kanala i instalacionih vodova glodari i u tom smislu imaju dobre uslove za život. Deratizacija kao postupak suzbijanja nepoželjnih glodara ne može u potpunosti da ispuni naša očekivanja, pa se glodari permanentno javljaju u blizini ljudi. Na žalost činjenica je takva da se glodari ne mogu u potpunosti iskoreniti.
Deratizacija Beograd
Kada govorimo o deratizaciji nekog velikog grada kao što je Beograd uvek mislimo na sistematsku deratizaciju koja treba da obuhvati gotovo celu površinu grada Beograda. Sistematska deratizacija se vrši postavljanjem otrovnih mamaka unutar podruma, kanalizacionih vodova... Ovaj način deratizacije treba da se sprovodi najmanje dva puta godišnje u proleće i u jesen.
Postupak uništavanja glodara
Mamci koji se koriste za primamu su najšešće u vidu peletiranih žitarica uz dodatak aktivne materije bromadiolon koja kao antikoagulant sprečava zgrušavanje krvi i dovodi do smrti godara. Crvena boja kojom su mamci obojeni upozorava nas da je u pitanju otrov. Protiv ovog otrova postoji protivotrov vitamin K. Sistematskom deratizacijom mogu da se postignu dobri rezultati i u velikoj meri smanji brojnost pacova. Ali zbog velikog reprodukcionog koeficijenta, brojnost može naglo da se poveća.
Sistematska deratizacija u Beogradu
Sa značaja epidemiologije sistematska deratizacija Beograda ima veliki značaj u sprečavanju zaraza i zaraznih bolesti. A u ovom poslu veliku ulogu imaju zdravstveno epidemiološke i veterinarske službe.
